Banja (hotel) Vrdnik
1931. godine, u rudniku se desila nesreća. U toku eksploatacije takozvanog južnog okna rudnika, koje je na bregu iznad hotela, jedan od njegovih kanala došao je do veoma izdašnog podzemnog toka, zapravo pukotine u krečnjaku. Voda je počela da nadire u okno i ubrzo ga je poplavila gotovo do vrha. Nivo vode bio je iznad dna doline. Žrtava nije bilo, a i sva mehanizacija je spasena. Analiza vode je pokazala da je ona lekovita (termo-mineralna voda 32,8°C koja pomaže pri lečenju reumatskih bolesti i postoperativnih stanja koštano-zglobnog sistema) i na inicijativu mesnog lekara dr. Ljube Jovanovića, u dolini ispod okna izgrađeni su bazeni za kupanje i mala banja. Vremenom je ona izrasla u značajan banjski i rekreativni centar sa velikim hotelom.
Voda je okarakterisana kao natrijum-magnezijum-hidrokarbonatno-sulfidna homeoterna. Prema nekim podacima u vezi s temperaturom, ovu vodu pojedini istraživači svrstavaju i u hipotermalne vode (Stanković, 1987).
Ova voda uspešno se primenjuje kod lečenja sledećih oboljenja:
1. Ekstraartikularni reumatizam
- fibroziti
- mioziti
- panikuliti
2. Degenerativni reumatizam
3.Hronični inflamatorni reumatizam
- Hronični evolutivni poliartrit
- Behterevleva bolest
Zbog (iznetih) kvaliteta koje poseduje ova voda je veoma pogodna za eksploataciju. Začetak zdravstvenog turizma u Vrdniku datira još iz vremena neposredno posle proboja vode u "južno okno". Vrdnički rudari su jos pre Drugog svetskog rata iskopali tri bazena dimenzija 36x12 m, 14x8 i 10x2 metra i koristili ih za lekovite kupke. Pre desetak godina ova voda počela se koristiti uz savremene metode lečenja te je Vrdnik, zahvaljujuci tome, postao zdravstveno-banjski i rekreacioni centar.